Najbolji pas u mom gradu

Ovu fotografiju sam napravio u Zavidovicima tacno prije dvije godine. Ovaj mali pas je sad vec odrastao pas. Odrastao je zahvaljujuci ljudima koji su ga hranili i vodili svakodnevno brigu o njemu. Jedan od tih ljudi sam ja svaki dan sam mu davao nesto za jest ili piti. Zivio je u mom komsiluku, sve komsije su ga volile osim jednog. U par navrata taj komsija je htio da ga odvede od zgrade i učinio je to dva puta. Odvodio ga je na teritoriju druge opstine u sumu ali taj pas se uvijek vracao. Kako to samo on zna. Taj pas je sad odrastao i poceo je sve manje vremena provoditi pred nasom zgradom. Navrati dva do tri puta sedmicno pred ulaz i uvijek nas umiljato doceka i pozdravi. Znaci nije zaboravio nasu dobrotu, koju smo mu pruzali. Ali nasi putevi su se razisli, no svakako je ovo primjer kako je pas zahvalna zivotinja. Nije dzabe narod rekao najbolji covjekov prijatelj je pas. I da dali smo mu ime Beli iako je potpuno crn.